Pavle Vujisić, legendarni jugoslovenski glumac čija harizma i autentičnost i danas odjekuju prostorima bivše Jugoslavije, rođen je 10. jula 1926. godine u Cetinju, tadašnjoj Kraljevini Jugoslaviji.

Iako je njegovo prezime izvorno bilo Vujisić, Pavle je svesno odlučio da ga piše kao Vuisić, jer nije voleo „J“ koje se izgovaralo tiho i nije zvučalo „narodno“.

Bio je čovek koji je u svemu birao jednostavnost i iskrenost – pa tako i u svom prezimenu.

Dolazio je iz porodice u kojoj je umetnost bila u centru svakodnevice. Njegov otac Miša Vujisić bio je poznati umetnik, dok su majka Radmila i brat Dušan Vujisić takođe pokazivali duboku povezanost sa umetničkim i intelektualnim krugovima.

Taj kreativni porodični duh bio je temelj Pavlovog kasnijeg umetničkog izraza i slobodnog duha.

Još kao tinejdžer, Pavle je pokazao hrabrost i karakter – sa svega 18 godina, učestvovao je u Drugom svetskom ratu, boreći se na Sremskom frontu.

To teško, ratno iskustvo ostavilo je neizbrisiv trag na njegovu ličnost, dodatno ga oblikovalo i učvrstilo mu osećaj za životnu dramu i ljudsku patnju – elemente koje će kasnije majstorski preneti na filmsko platno.

---

IOKO JE ZAVRŠIO STUDIJE PRAVA NA UNIVERZITETU U BEOGRADU, PAVLE VUJISIĆ NIKADA NIJE PRAKTIKOVAO ADVOKATURU.

 

Pravo nije bilo njegova životna strast — gluma ga je odvela u potpuno drugom pravcu.

Međutim, pravničko obrazovanje ostavilo je trag u njegovom govoru, držanju i jasnoći izražavanja, koje je kasnije doprinosilo uverljivosti njegovih likova na filmu i televiziji.

Uporedo sa studijama, Pavle je radio kao novinar na Radio Beogradu, gde je brusio svoj glas, dikciju i govornu tehniku. Upravo taj baršunasti, duboki glas i jasan govor postali su njegov zaštitni znak — osobina po kojoj su ga mnogi prepoznavali čak i pre nego što se pojavi na ekranu.

Zanimljivo je da Vujisić nikada nije završio Akademiju za pozorište, film, radio i televiziju, niti je imao formalno obrazovanje iz oblasti glume.

Ipak, njegov ogroman prirodni talenat, životno iskustvo i izražajna snaga omogućili su mu da izgradi jednu od najautentičnijih karijera u jugoslovenskoj kinematografiji. Pavle je dokazao da se velikim glumcem postaje dušom, a ne diplomom.

---

PAVLE VUJISIĆ JE FILMSKU KARIJERU ZAPOČEO 1950. GODINE U FILMU „ČUDOTVORNI MAČ“, A ISTE GODINE POJAVIO SE I U KRATKOM FILMU „GOVORI MOSKVA“.

Ovi rani nastupi označili su početak jedne od najplodnijih i najautentičnijih glumačkih karijera u istoriji jugoslovenskog filma.

Tokom više od četiri decenije aktivnog rada, Vujisić je ostvario preko 120 filmskih uloga, a pored toga proslavio se u mnogim televizijskim serijama, mini-serijama i televizijskim dramama. Njegov glumački raspon bio je izuzetan — od komičnih i vedrih likova do duboko dramatičnih i emotivnih karaktera.

Pavle je bio poznat po sposobnosti da svakom liku udahne autentičnost, toplinu i životnost. Njegova pojava na ekranu unosila je sigurnost, emociju i ljudskost.

Bilo da je igrao vojnika, taksistu, kafanskog filozofa ili običnog čoveka iz naroda — Pavle Vujisić je svaki put uspevao da osvoji srce publike.

 

🔹 Najznačajniji filmovi u kojima je igrao uključuju:

• Ko to tamo peva
• Maratonci trče počasni krug
• Valter brani Sarajevo
• Kad budem mrtav i beo
• Derviš i smrt
• Majstori, majstori
•  

Uz brojne filmske nagrade i priznanja, njegovo ime ostaje upisano među najveće legende srpske i jugoslovenske kinematografije. Bio je i ostao glumac naroda — prirodan, neponovljiv i iskreno voljen.

Najvažnije uloge

• Kondukter Krstić u filmu Ko to tamo peva (1980) — ova uloga postala je deo jugoslovenske kulturne baštine i simbol je prepoznatljivog humora i autoironije.
• Milutin Topalović Topalko u Maratoncima trče počasni krug (1982), u kojoj je briljantno prikazao kombinaciju komičnog i tragičnog lika.
• Uloga u televizijskoj seriji Povratak otpisanih (1976), koja je bila izuzetno popularna i ostala upamćena kao jedan od vrhunaca televizijske produkcije tog vremena.

Svojim izuzetnim talentom i profesionalizmom, Vujisić je sarađivao sa renomiranim režiserima poput Slobodana Šijana, Žorža Skrigina, Vojislava Nanovića i drugih.

Njegov doprinos jugoslovenskoj kinematografiji je nemerljiv.

---

 

PAVLE VUJISIĆ BIO JE MNOGO VIŠE OD SAMOG GLUMCA — BIO JE BOEM, INTELEKTUALAC, ČOVEK NARODA I UMETNIK U PUNOM SMISLU TE REČI.

---

Njegov lični život bio je u suprotnosti sa njegovim javnim likom: povučen, tih, dostojanstven, ali uvek veran sebi i onome što jeste.

Poznat po svojoj nepristupačnosti prema medijima, Vujisić je odbijao sve vrste lažnog glamura i popularnosti. Uvek je naglašavao važnost umetničkog integriteta, odbijajući da se prilagodi trendovima ili politikama koje bi ugrozile njegov izraz i istinu.

U svom privatnom životu, Pavle je živeo mirno sa svojom suprugom Mirjanom, daleko od reflektora i javne pompe. Iako je voleo kafanu — mesto susreta, razgovora i duhovitosti — nikada nije bio čovek skandala. Ljubazan, human i velikodušan, često je pomagao kolegama, prijateljima i čak potpunim neznancima, bez ikakve potrebe za javnim priznanjem.

📜 Manje poznata strana njegovog umetničkog bića bila je njegova ljubav prema pisanju poezije. Pavle nikada nije želeo da objavi svoje stihove, smatrajući ih ličnim izrazom intime i duhovnog mira. Ipak, njegova supruga Mirjana je sačuvala njegove rukopise, koji danas predstavljaju jedinstven uvid u dušu jednog umetnika kakav se retko rađa.

---

 

 NAGRADE I PRIZNANJA

Za svoj izuzetan doprinos jugoslovenskoj i srpskoj kinematografiji, Pavle Vujisić je tokom karijere dobio mnogobrojna priznanja, koja svedoče o njegovoj veličini i poštovanju koje je uživao među kolegama, kritikom i publikom.

Najznačajnije nagrade uključuju:

Zlatna arena za najbolju glavnu mušku ulogu

 Sedmojulska nagrada – jedno od najviših državnih priznanja za doprinos umetnosti

 Oktobarska nagrada grada Beograda za izuzetna umetnička ostvarenja

 Višestruke nagrade “Car Konstantin” na Filmskim susretima u Nišu

 Specijalna nagrada za životno delo – Filmski festival u Nišu
(koji od 1993. godine nosi ime Pavla Vujisića)

Ove nagrade ne predstavljaju samo priznanje za njegovu glumačku veštinu, već i za njegovu doslednost, ljudskost i autentičnost u svakom liku koji je tumačio.

 Nasleđe i značaj za kulturu

Pavle Vujisić je preminuo 1. oktobra 1988. godine u Beogradu i sahranjen je na Novom groblju, u skladu sa sopstvenom željom da sahrana bude skromna, tiha i bez političkih govora – u prisustvu porodice i bliskih prijatelja.

Njegova umetnička zaostavština, daleko od zaborava, nastavlja da živi kroz filmove, sećanja, nagrade i muzejske zbirke. Danas se veliki deo njegovih rukopisa, skica, fotografija i ličnih predmeta čuva u Udruženju “Adligat” u Beogradu, gde generacije mogu otkriti Pavlov svet — i kao glumca, i kao čoveka.

Pavle Vujisić u Nebeskoj Kafani

Na sajtu Nebeska Kafana, koji okuplja najznačajnije biografije glumaca, pevača i političara sa prostora bivše Jugoslavije, Pavle Vujisić zauzima počasno mesto. Njegova životna priča, bogat filmski opus, kao i njegov karakter, predstavljaju kulturno blago koje mora ostati vidljivo i preneseno novim generacijama.

📽️ Njegovi likovi i dalje žive kroz reprize na malim ekranima, a njegove replike ostaju zauvek urezane u narodno pamćenje.

---

FILMOGRAFIJA Pavla Vujisića

1950. Čudotvorni mač- Vitez
1950. Govori Moskva
1953. Nevjera Mornar
1953. Ciganka- Guta
1955. Šolaja -Bubalo
1956. Potraga -Službenik u policiji
1957. Zenica -Rajko
1957. Subotom uveče- Redar
1958. Rafal u nebo -Kosta
1958. Četiri kilometra na sat- Gazda kafane
1958. Tri koraka u prazno -Lađar Obrad
1958. Te noći -Dragiša
1958. Slučaj u tramvaju (TV)
1958. Pogon B- Mane Karakas
1959. Kampo- Mamula Milić
1959. Osma vrata- Žandar
1959. Sam -Šarac
1960. Kapetan Leši — Crnoberzijanac
1960. Bolje je umeti — Mane Karakas
1960. Drug predsednik centarfor — Radiša
1960. Kota 905 — Pavle šerpa
1961. Ne diraj u sreću — Instruktor
1961. Nema malih bogova — Direktor
1961. Parče plavog neba — Čeda
1961. Velika turneja — Krsta
1962. Stepa — Kuzmičov
1962. Čudna devojka — Profesor
1962. Mačak pod šljemom — Ilija Kapara
1962. Zvižduk u osam — Direktor
1963. Desant na Drvar — Vasina
1963. Dvostruki obruč — Marko
1964. Muški izlet — Nikola Kelner
1964. Narodni poslanik — Sekulić
1964. Prometej s otoka Viševice — Šjor Žane
1964. Svanuće — Ilija
1964. Vrtlog — Stojan
1965. Funta sa štedne knjižice
1965. Doći i ostati — Mileta
1965. Glasam za ljubav — pop
1965. Gorki deo reke — ribar
1965. Inspektor — šef računovodstva
1965. Neprijatelj
1966. Konjuh planinom — Ćutljivi
1966. Ponedeljak ili utorak
1966. Sretni umiru dvaput — Radovan, četnik (kao Pavle Vuisić)
1966. Vreme ljubavi
1967. Bokseri idu u raj — Sveti Petar
1967. Bomba u 10 i 10 — Špijun
1967. Letovi koji se pamte — Dalmatinac Mate
1967. Buđenje pacova — Krmanoš
1967. Dim — Gaben
1967. Makedonska krvava svadba — Pop Damjan (kao Pavle Vuisić)
1968. Brat doktora Homera — Atanas, vođa bande
1968. Ram za sliku moje drage — Uskok (as Pavle Vuisić)
1968. Sunce tuđeg neba — Rajko Đoković „Kurjak“
1968. Uzrok smrti ne pominjati — Stolar
1969. Bitka na Neretvi — Šofer Jordan
1969. Događaj — Deda Jura
1969. Horoskop — Vidakov otac
1969. Kad čuješ zvona — Gara
1969. Moja strana sveta
1969. Zaseda — Domaćin

1970-e:
1970. Bablje ljeto
1970. Lepa parada — Šinter
1970. Žarki — Obrad
1970. Život je masovna pojava — Maestro
1971. Dan duži od godine
1971. Makedonski deo pakla — Josif Džo (kao Pavle Vuisić)
1971. Doručak sa đavolom — Dimitrije
1971. Moja luda glava — kapetan
1971. Opklada — Mlinar Vidoje
1971. Žedj — Trendafil (Vujče od Amerika)
1971. Crno seme — Maki
1972. Majstor i Margarita — Azazelo, Satanin sluga
1972. Ratnički talenat — Ljuba, direktor filma
1972. Tragovi crne devojke — Paja
1972. Valter brani Sarajevo — Otpravnik vozova
1972. Šešir profesora Koste Vujića — Profesor Kosta Vujić
1973. Paviljon broj šest (TV) — Čuvar Nikita
1973. Naše priredbe (TV serija)
1973. Susedi (TV) — Kamenorezac Dača
1973. Kamiondžije — Pavle Paja Čutura
1973. Paja i Jare — Pavle Paja Čutura
1973. Sluga — Vodenčar
1973. Razmeđa — Pajo
1974. Otpisani — Joca
1974. Valter brani Sarajevo (TV serija) — Otpravnik vozova
1974. Partizani (TV serija)
1974. Partizani
1974. Potomak (TV kratki film)
1975. Povratak lopova (TV film)
1975. Pesma (TV serija) — Dača
1975. Nagrada godine
1975. Doktor Mladen — Radovan Tadić
1975. Naivko — gazda Velja
1975. Seljačka buna 1573. — Franjo Tahi
1976. Porobdžije — Simo
1976. Čuvar plaže u zimskom periodu — Buda
1976. Povratak otpisanih — Poštar Joca
1976. Salaš u Malom Ritu — Paja
1977. Beštije — Pijanista
1977. Više od igre — Aleksandar Ćopić-Leka Bankrot Lažovčina
1977. Hajka — Filip Bekić
1977. Leptirov oblak — Krcov otac
1977. Pas koji je voleo vozove — Stric
1978. Nije nego — Markov otac
1978. Paviljon VI — Nikita
1978. Poslednji podvig diverzanta Oblaka — Oblak
1978. Tigar — Tigrov trener
1978. Tren — Ljuba „Kvrga“
1978. Otpisani TV film — Poštar Joca
1978. Povratak otpisanih TV serija — Poštar Joca
1979. Drugarčine — Ćale
1979. Pakleni otok — Bartul
1979. Anno Domini 1573 TV serija — Franjo Tahi
1979. Poslednja trka — Mikoš
1979. Priko sinjeg mora — Šjor Frane

1980-e:
1980. Olovna brigada
1980. Dunja
1980. Hajduk — Gazda Urošević
1980. Ko to tamo peva — Kondukter Krstić
1980. Majstori, majstori — Domar
1980. Petrijin venac — Kafeđija
1980. Poseban tretman — Direktоров otac
1981. Berlin kaput — Obren Jakšić
1981. Gazija — Papaz, Pop
1981. Vojnici — Jokaš, prijatelj Mišinog oca
1981. Život piše romane ali nema ko da ih čita — Ostoja
1981. Laf u srcu — Zidar
1981. Šesta brzina — Psihijatar
1981. Sjećaš li se Doli Bel? — Ujak (dajđa)
1981. Sok od šljiva — Ljuba
1981. Priče iz radionice — prof. Psihijatar
1982. 13. jul — Periša Blagotin
1982. Daleko nebo — Mate Rogulj
1982. Idemo dalje — Dragiša
1982. Maratonci trče počasni krug — Milutin
1982. Pop Ćira i pop Spira — Pop Oluja
1982. Miris dunja — Jozo
1982. Venerijanska raja — gospodin Vulević
1982. Nedeljni ručak — drug Jerković
1982. Suton — Paško
1983. Učitelj (TV serija) — Dragiša
1983. Halo taksi — Čistač cipela
1983. Medeni mjesec — Laza
1983. Mrtvi se ne vraćaju (mini-serija)
1984. Kamiondžije opet voze — Pavle Paja Čutura
1984. O pokojniku sve najlepše — Vuk Lukić
1984. Kako se kalio narod Gornjeg Jaukovca — Vuk
1984. Kamiondžije ponovo voze — Pavle Paja Čutura
1984. Rani sneg u Minhenu — Otac
1984. Vojnici — Prijatelj Mišinog oca
1985. Jazol — Mašinovođa
1985. Hajdučki gaj (TV serija) — Martin, mlinar
1985. Debeli i mršavi — Jovan Kupusić
1985. Otac na službenom putu — Malikov deda
1985. Život je lep — Gazda kafane Kruščić
1986. Od zlata jabuka — Strahinja